Толико тога се дешава на овој слици!
На овој ренесансној слици видимо римске богове окупљене заједно. Брзо можемо да уочимо најважније богове, Венеру и Марса. Приказани су на природном луку од стена испред симболичног кревета; у позадини у вегетацији се налази пуно плодова у десном делу (мушки део), и само један плод у левом (женски део), што симболизује оплодњу. Положај Венере потиче од античке скулптуре. У пратњи им је Антерос (небеска љубав), наспарам телесној. Овај други и даље држи лук, и има дуваљку са којом циља гениталије Вулкана, Венериног мужа, приказаног у својој радионици у пећини. Иза њега је грожђе, можда симбол неумерности пијанице.
Традиционална интерпретација дела је заснована на песми од Батиса Фиера, из касног 15. века. То је алегорија: Изабела д`Есте, која је наручила ову слику за познати студиоло у војводској палати у Мантови, је приказана као Венера и Франческо ll Гонзага, њен муж, као Марс.
На чистини испод лука, Аполон свира на лири. Девет муза играју у алегорији универзалне хармоније. Додир Пегазовог копита (десно) може да створи извор који је хранио водопаде планине Хеликон, што се може видети у позадини. Музе су традиционално играле у шуми ове планине, па је због тога трационални назив планине Парнасус погрешан.
Близу Пегаза је Меркур, са својим традиционално крилатим шеширом, кадуцејем (крилати штап са преплетеним змијама) и ципелама гласника. Он је присутан да заштити двоје прељубника.
Можда се питате, како је сада ово дело у колекцији музеја Лувр? Па, заједно са осталим сликама у студиолу, дата је кардиналу Ришељеу од стране војводе Чарлса I од Мантове, 1627, и тиме ушавши у краљевску колекцију са Лујем XIV од Француске. Касније је дело постало део музеја Лувр.
П.С. Прељубе античких богова су увек биле збркане ... Прочитајте овде о топ 5 највећих бунтовница грчке митологије и погледајте како су приказане у уметности!