Giovanni Bellini
Ово рано дјело венецијанског сликара Ђованија Белинија открива дубок утицај његовог зета, падовског мајстора Андрее Мантење, како у типу фигуре тако и инкорпорирању вијенца. Третман пејзажа и употреба уљног медијума, са којим је Ђовани можда експериментисао од 1460.године, вјероватно су инспирисани холандским сликарством. Белини креира драматичну везу између вјерника и субјекта кроз Дјевичину лијеву руку, која се протеже преко парапета, и њеним прстом који залази у простор посматрача. Тиквице у вијенцу лијево од парапета симболизују ускрснуће; воће с десна може бити трешња, која означава еухаристију, или јабука која подсјећа на пад.
Класична ренесанса!
П.С. Да ли су Мантења и Белини браћа у умјетности? сазнајте овдје!