Загрљај

Морате знати да је моја љубав према Егону Шилеу бескрајна. Погледајте овај пар који седу у нежном и страсном загрљају. Ко је још приказивао интимност и блискост љубавника на тако дискретан и војеристички начин у исто време?

Ово дело је одлучујућа прелиманрна студија за уљану слику са истим насловом. Шиле је овим гвашом декларисао свој избор радње и неочекивани начин на који ће представити загрљени пар на овој слици: они ће бити виђени из најнеобичније тачке гледишта, са човековим окенутим леђима гледаоцу.

Овде је уметник приказао себе. На великом платну се показао нагим први пут од 1911. Један од разлога престанка нагих аутопортрета је била дубока траума нанета у Нојленгбаху, 1912, када је уметник био у затвору због моралних оптужби. Модел за женску фигуру, на другу страну, није Шилеова супруга Едит; она је имала другачију фигуру.

Када је Шиле насликао гваш Умармунг и потом завршио уљану слику, преосталу му је само годину дана живота пре смрти од шпанског грипа, октобра 1918. Регрутован 1915. у аустријску војску, распоређен је у јединицу за снадбевање, која га је држала даље од линије фронта и омогућило му да нађе времена за сликање. На јесен 1917, био је пребачен, како се надао, у Царски ратни музеј, у Бечу. Са још више времена на располагању за студијски рад, преузео је своју касну серију слика фигура. Његов велики допринос бечкој сецесији 1918, која је практично представљала ретроспективу, показао се као велик тријумф његове каријере. Климт је умро раније те године, и тада се Шиле сматрао његовим наследником водећег бечког прогресивног уметника. Шиле је имао само 28 година.

П.С. Овде можете прочитати више о Шилеовој уметности на граници еротике и патологије.