Petrus Christus
Пре два дана смо причали о портрету венецијанске ренесансе; данас прелазимо на север! До 16. јануара 2022, Ријкс музеј има изложбу Сећај ме се. Више од 100 портрета, од Дирера до Софонизбе. Данас, захваљујући музеју, презентујемо вам ово сјајно дело Петруса Кристуса из колекције Gemäldegalerie Националног музеја у Берлину, које је изложено у Амстердаму. Увек ме је одушевљавало колико модерно ова девојка изгледа. Уживајте!
Елегантан портрет непознате жене Петруса Кристуса је одличан пример фламанског сликарства. Млада дама је обучена у бургундском стилу, који је био популаран у Француској и данашњим земљама Бенелукса око 1470. године. Њена плава хаљина има велики деколте, који открива црни корсет. Савремени фламански хроничар, Жак Дуклерк, описао је дубок деколте и упечатљиву, зарубљену купасту капу као главне карактеристике нове моде која се појавила 1467.
У Фландрији и Италији стварни физички приказ овакве идеалне лепоте се разликовао. Приказ силуете на северу, са дубоким V-деколтеом и високим шеширима, је био доста издуженији него на југу. Изнад свега, фламански сликари су били признати по хиперреалистичном начину сликања. Као резлутат тога, бело крзно којим је Петрус Кристус оивичио девојчину хаљину је насликано тако детаљно да са сигурношћу можемо да кажемо да је то létisse, крзно једног типа ласице. Још један прецизно репродукован детаљ је мала златна шнала, којом је провидна марамица, вео којим се покрива деколте, причвршћена за корсет. Упркос томе, сликар је стилизовао црте лице девојке. Линије и боре су изостављене, чиме је створен скоро па порцелански израз мистериозне лепоте. Комбинација физичке савршености и неприступачности снажно подсећа на загонетне жене које су обожавали дворски песници.
Италијански уметници и љубитељи уметности су били фасцинирани сликарским маниром на северу, а фламанско сликарство су прикупљали још од ранијег датума. Инвентар фирентинског владара Лоренца Медичија из 1492. године наводи „главу француске даме насликану уљем“ Петруса Кристуса. Примамљиво је идентификовати ово као рад о коме се управо говори, Кристусов једини преживели насликани женски портрет. Приметна је врло уочљива сличност са Ђиневром де Бенчи, најранијим портретом Леонарда да Винчија, који је засигурно имао приступ колекцији Медичија. Жене имају слична уста, исти поглед и незаинтересован израз лица. Међутим, не постоји доказ да је ова слика Петруса Кристуса била у Фиренци. Пошто је познат по снажној идеализацији жене, велика је шанса да је ово био портрет сличних карактеристика, који је у међувремену пропао.
П.С. Овде можете да читате о најинтригантнијим портретима из Сећај ме се изложбе у Ријкс музеју! Погледајте, нећете се покајати!