Мандрил

Почетком 19. века, огромне збирке паришког Природњачко-историјског музеја су користили и природњаци и илустратори, који су били запошљавани још од времена Луја XVI. Како је музеј имао своје зоолошке вртове, могли су да обављају своја истраживања без потребе да иду у експедиције. Анатомисти Етиен Џофрој Сејнт-Хилер (1772-1844) и Фредерик Кувиер (1773-1838) су тамо спровели своја запажања за свој нови атлас сисара. У овом четворотомном делу су сакупили, углавном, двостране описе разних животињских врста. Сваки опис је пратила литографија у боји направљена на основу цртежа Жан-Шарла Вернера (1796-1865). Ове слике углавном приказју животиње из профила у стационираном положају, у складу са традицијом француске зоолошке илустрације, тако да имитирају музејске експонате.

Чарсл Дарвин је изјавио да не постоји ниједан други сисар толико шарен као мандрил. Екстремно јака сексуална селекција је довела до јако израженог диморфизма током еволуције ове врсте; само мужјаци имају јарко обојене плаве и црвене њушке и задњицу, и пуну гриву.

П.С. Овде можете прочитати више о уметничкој ботаничкој илустрацији!