Albrecht Dürer
Време је за ново партнерство! Током следеће четири недеље представићемо вам предивну колекцију из Bayerische Staatsgemäldesammlungen - Alte Pinakothek музеја из Минхена. Посетите наше налоге на друштвеним мрежама (запратите нас на: Фејсбуку, Твитеру и Инстаграму). Почињемо са апсолутним класиком историје уметности. Уживајте! :)
Аутопортрет нирнбершког сликара Албрехта Дирера из 1500. године није само једно од најпознатијих дела у Старој пинакотеци, већ и у читавој историји западне уметности. Ово уметничко дело у природној величини означава прекретницу са краја средњег века.
Колико год ово дело било модерно у својој самоуверено представљеној индивидуалности, оно и даље показује снажне хришћанске утицаје који су преовладавали у средњем веку. Фронтални приказ наводи на дело Салватор Мунди (Исус Христос, Спаситељ света). Диреров уметнички рад се такође може повезати са хришћанском темом, јер цртеж, графика или слика могу да створе свет, чак и да га „створе“ изнова. Латински натпис на десној страни слике у преводу гласи: „Тако сам ја, Албрехт Дирер из Нирнберга, насликао себе непролазним бојама у 28. години." Ово је већ његов трећи аутопортрет, али први који је тако радикално прекинуо традицију сликарства.
Коса до рамена може се схватити као намерна аналогија са ликом Христа. Уобичајено је да се Исус Христос приказује као младић са раздељком на средини и косом до рамена. Дирер тако прилагођава сакрални мотив и пориказује себе са извесном сличношћу са Христом. Томе одговара беспрекоран и идеализован изглед, као и племићка одећа.
Сликар поставља руку централно на портрету. Она сеже у крзно куне, које је, према тадашњем кодексу облачења, било резервисано за највише класе. Тада је уметницима било забрањено ношење такве одеће због тога што раде рукама. Дакле, овај гест се може схватити као израз његове намере да се уздигне у редове.
Албрехт Дирер је користио чувени монограм на својим делима као заштиту уметничких права: А као Албрехт и Д као Дирера. На тај начин је обележио своје ауторство и документовао своје високе стандарде. У време Дирера, уметници су још увек били организовани у цехове и њихов статус је био сличан статусу занатлија. Модерног уметника, који је био нов по мерилима тог времена, требало је сматрати генијалним и инвентивним. Аутопортрет сведочи о овом процесу откривања новог уметника као ниједно друго дело тог времена.
За Диреровог живота ова слика је вероватно висила у његовој кући у Нирнбергу, касније је премештена у градску скупштину и продата граду Минхену 1805. године. Из приватне сфере, слика је нашла пут до просторије за репрезентацију града, а затим и у краљевску збирку слика. На тај начин се ова слика трансформише од индивидуалног портрета у понос града на „ његовог сина” и коначно у класик историје уметности.
П.С. Овде можете пронаћи листу најпознатијих аутопортрета у европској уметности које сви треба да знају! Дирер је ту такође. :)
П.П.С. Погледајте репродукције других ренесансних ремек дела на DailyArt Prints.