Diego Velázquez
Време је за апсолутни класик: познате Las Meninas. На српском језику овај наслов значи „Младе дворске даме”. Мноштво је разлога због чега је ова слика постала легендарна; засигурно је постала једна од најанализиранијих слика западног света због комплексне и енигматске композиције која намеће питања о реалности и илузијама, и несигурној вези коју ствара између посматрача и представљених фигура.
Пре свега, кликните на слику и погледајте шта се све на њој дешава. Видимо неколицину фигура, већина се може идентификовати као чланови шпанског двора, ухваћени у специфичном тренутку, као на снимку. Изгледа сасвим као да је фотографија! Неке фигуре гледају изван платна, ка посматрачу, док друге међусобно комуницирају. Петогодишња инфанта Маргарета Тереза (коју препознајемо са многих портрета) је окружена својом пратњом дворских дама, слушкиња, чувара, два патуљка и једним псом. Тик иза њих, Веласкез приказује себе док ради на великом платну. Уметник гледа споља, изван ликовног простора, тамо где би стајао посматрач слике. У другом плану је огледало у којем се виде краљ и краљица. Чини се да су постављени ван ликовног простора у позицији сличној као код гледаоца, мада су неки стручњаци спекулисали да је њихово присуство само одраз слике на којој је Веласкез представљен да ради.
Ово је незабораван сликарски манифест његових способности и генерално приказ онога што се може постићи сликарским медијумом. Приказана композиција и интеракција су сјајне, али оно што сам ја увек волела код ове слике је Веласкезов опуштен потез четкицом, који је као поезија.