Frederick Carl Frieseke
Време је за нешто летње!
Када је упитан о свом уметничком циљу, Фредерик Фризеке је рекао: "Сунце, цвеће на сунцу; девојке на сунцу; акт на сунцу.” Нагласак на светло показује да је Фризеке био присталица импресиониста. Мада, супротно од импресиониста, није се фокусирао на пејзаже већ на женску фигуру и приватне животе жена. Фризекеове протагонисткиње су вероватно биле даме о каквим је светски човек сањао, сензуалне и орнаменталне, заокупљене пристојним, домаћинским, "женским” пословима: облачењем, аранжирањем цвећа, одмарањем на дивану, или, као што овде видимо, испијањем чаја у башти.
Баштенски сунцобран буди осећај мирног летњег уживања у француском селу. Сцена се одвија у башти Фризекеове куће у Живернију, близу куће и врта поштованог импресионистичког сликара, Клода Монеа. Жена, која седи, је уметникова супруга, Сејди, а башта је била њена специјална творевина. Фризеке је приказује као културну госпођу која одмара, а чије је читање прекинуто пристиглим гостом (или гостима), јер је управо наше приближавање оно што одвлачи Сејди од њене књиге и подстиче је да у нас упери упитни поглед. Каква год мала драма може да се деси овим отменим сусретом, она је у потпуности наглашена живахношћу баште, а посебно јапанским сунцобраном који обогаћује сцену усковитланим бојама.