Ван Гог је неко време био фасциниран идејом о сликању ноћног неба. Инспирсан писцима којима се дивио − Валт Витманом, који је описао звезде као „манифестацију вечности”, и Томасом Карлајлом, који је их назвао „отвореном тајном мистерије универзума”− тежио је да унесе у својој слици дубоко лични печат.
Овде се Месец издиже изнад Алпиља, бацајући свој сјај преко снопова пшеница у првом плану. Ван Гог је радио на платну, а у крајњој фази је прекрио површину густом мрежом љубичастих потеза како би појачао осећај ноћне светлости. Међутим, временом су ови пигменти избледели, остављајући беличасте трагове који умањују предвиђењу ноћну атмосферу слике.
Иако је Ван Гог снажно веораво у сликање директно из природе, ово дело је углавном створено у његовом атељеу. Гоген га је, током њихове краткотрајне сарадње, подстицао да се више ослања на памћење и машту. Ипак, Ван Гог је био несигуран резултатом: сматрао је да је композиција преоптерећена, а стил пренаглашен, жалећи се да јој недостају „дубоко прожете линије”.
Не пропустите данашњи пун Месец!
П.С. У нашем најновијем сету разгледница Пејзажи, пронаћи ћете још очаравајућих погледа као што је овај. :)
П.П.С. Од иконичних дела до мање познатих ремек-дела, откријте Винсента ван Гога у 10 слика!