Nihal Chand
Лејла и Кајс живели су у северној Арабији у 7. веку. Трагична прича о њиховој неоствареној љубави преношена је вековима у арапској, персијској, турској, азербејџанској и индијској култури и постала је неисцрпан извор уметничке инспирације. Поред слика, о њима постоје песме, поеме, драме и чак (скоро) боливудски филмови.
Кајс је био млади песник, дубоко заљубљен у Лејлу и потпуно отворен у исказивању своје наклоности. Иако је и Лејла волела њега, њена породица сматрала је да је Кајс душевно нестабилан и да је његово смело обожавање неприкладно. Када је затражио Лејлину руку, породица га је одбила и удала је за другог човека. Забрањено му је да буде са вољеном, па је Кајс изгубио сваку вољу за животом и лутао шумама у очају. Данима је писао поезију и чезнуо за Лејлом. Тако је и добио надимак Маџнун (онај који је „опседнут љубављу“).
Према неким индијским предањима, несрећни пар је на крају побегао и умро у пустињи док их је Лејлина породица прогонила. Непосредно пре смрти нашли су уточиште у Бинџауру, малом индијском селу на индо-пакистанској граници. Иако је спорно, мештани верују да су Лејла и Кајс овде сахрањени и поштују њихове гробове као симбол љубави. Мазар (маузолеј) и данас привлачи бројне посетиоце.
Данашње уметничко дело је минијатура коју је насликао Нихал Чанд, цењени дворски уметник кишангарске школе. Приказује отмено одевену Лејлу која посећује тешко изнемоглог Маџнуна у шуми, нудећи му храну и молећи га да једе.
– Маја Тола
П.С. Краљ Педро и Инеш де Кастро – оно што је живот раздвојио, смрт је поново спојила — прочитајте овде још једну љубавну причу овековечену у уметности!