Праље

Пошто је недеља, настављамо са представљањем ремек-дела из колекције Ленбаххауса. Уживајте! :)

Три праље су оптерећене напорним послом који обављају у тишини. Фигура девојке са десне стране вероватно сугерише континуитет овог рада кроз генерације. Њих четири постоје у својим сферама; Верефкинова не наводи да ли се сцена одвија у руралној Литванији, где живи њена породица, или у подножју Баварских Алпа, где је сликала од око 1907. године. Напор је, у сваком случају, свуда исти.

Оно што је упечатљиво је палета, која комбинује чисте боје са јако помешаним. Песникиња Елзе Ласкер-Шилер је у комеморативној песми написала: „Маријанина душа и њено непослушно срце воле да се играју заједно са радошћу и тугом, као што тако често слика меланхолију у цвркутавим нијансама.“
До 1909. године, када је Верефкинова насликала ову слику, много је напредовала. Богата ћерка руске аристократије, учила је код Иље Рјепина 1880-их. Његови натуралистички прикази сиромашних сељака пробудили су њено трајно интересовање.

Преко Рјепина, упознала се са Алексејем фон Јавленским. Отприлике деценију, одлучно се посветила неговању његовог креативног развоја. Преселила се са њим у Минхен и више пута га водила у Француску. Њен минхенски салон постао је центар дебате о „уметности будућности“. Након много година, поново се почела бавити сликањем, али сада у другачијем стилском духу. Почела је са скицама у гвашу и бојицама, а око 1907. године је почела да слика темперама.

П.С. Истражите невероватну колекцију Ленбаххауса очима људи који раде у музеју. Ево избора запослених у Ленбаххаусу!