У августу 1903. године, Пољ Сињак кренуо је на своје прво путовање у Швајцарску. Сместио се у малом планинском месту Ле Дијаблере, које се налази у Романдији, региону у којем се говори француски, источно од Женевског језера и петнаестак километара југозападно од Гштада. Као страствени морепловац навикнут на широке хоризонте Медитерана у близини Сен Тропеа, Сињак је затворене видике алпских предела првобитно доживео као изазов. Ипак, убрзо је превазишао тај отпор и потпуно се посветио студијама акварела, истражујући нагле промене перспективе и игру светлости и сенке преко слојевитих планинских површи.
Сликар Шарл Ангран писао је Сињаку 22. новембра 1903. године, приметно усхићен: „Кажеш да радиш на два приказа Дијаблереа. Дакле, магичне боје ступају на сцену!“ Слика Ле Дијаблере, Олденхорн и Бекабесон, настала те исте године, управо је једно од та два дела поменута у Анграновом писму. Важност ове композиције − као и њене „близнакиње” − додатно је наглашена чињеницом да их је појединачно откупио Феликс Фенеон, Сињаков близак пријатељ и један од најутицајнијих заговорника неоимпресионизма.
У преписци са Фенеоном након куповине друге слике из ове серије, Сињак је објаснио да је свесно жртвовао многе описне детаље пејзажа. Тај приступ је подједнако видљив и на овом платну. Намерно потискивање детаља омогућило је Сињаку да засити слику бојом, користећи раскошне, ритмичне потезе кистом како би створио светлуцаву хармонију плавих, лила и ружичастих тонова. Ове нијансе се преливају преко површине слике, готово се дотичући апстракције док хватају суптилне варијације светлости и сенке које оживљавају планински терен.
П.С. Откријте најлепше поентилистичке пејзаже!