Речита тишина

Године 1890, када је насликана Речита тишина, сер Лоренс Алма-Тадема боравио је са својом породицом у летњој резиденцији Георга Еберса у Туцингу, у Баварској. Спокојна визија балкона од белог мермера под ведрим цијан плавим небом, са којег се пружа поглед на тамноплави Медитеран, у потпуној је супротности са политичком и друштвеном стварношћу Европе цара Вилхелма. Ипак, управо је тај идеализовани антички свет био плодан извор инспирације за овог уметника.

Алма-Тадема је био дубоко инспирисан историјским љубавним романима Георга Еберса, истакнутог египтолога који је такође открио и превео древни медицински текст данас познат као Еберсов папирус. Својим делима, међу којима су наслови попут Египатске принцезе, Нилових невеста, Клеопатре и, што је најважније, дела Питање, Еберс је помогао у утемељивању овог књижевног жанра.

Иако покровитељи Алма-Тадеме можда нису били до танчина упознати са Еберсовом романтичном књижевношћу, дубоко су се дивили уметниковој техничкој виртуозности и педантној пажњи према детаљима. Књига Питање, објављена 1882. године, замишљена је као књижевни пандан идеализованом античком свету који Алма-Тадема приказује на својим платнима.

Тема удварања често се провлачи кроз целокупни опус овог сликара, а дело Речита тишина свој настанак посебно дугује још једној епизоди из поменутог Питања. На овој слици, двоје љубавника седи на мермерној клупи окружено живахним цвећем, загледано ка мору — што је призор који савршено осликава уметникову трајну фасцинацију суздржаним емоцијама и класичном лепотом.

П.С. Стари Египат није био једина инспирација за Алма-Тадему. Он је такође сликао сцене из историје Грчке и Римског царства. Управо је римски свет надахнуо једну од његових најпознатијих слика − раскошну, хедонистичку гозбу са макабрним обртом.