Lavinia Fontana
До 1577. године, када је овај аутопортрет насликан, Лавинија Фонтана већ се налазила на прагу изванредне каријере. Са само 24. године, школовала се за сликање у кућној радионици свог оца Проспера Фонтане, проучавајући графике рађене према делима уметника као што су Рафаел и Себастијано дел Пјомбо. Овакво образовање припремило ју је за рад не само на портретима и религијским сликама, већ и у области историјског сликарства − које се тада сматрало искључиво мушким доменом. Захваљујући очевом труду, Лавинија је већ била позната у болоњским уметничким и интелектуалним круговима. Једина озбиљна препрека њеном успеху био је њен пол.
Попут многих италијанских уметница раног модерног доба, Лавинија је заобишла формална ограничења тако што је учила код куће. Ипак, иако је усавршавање било могуће, професионална независност није: правне и друштвене норме спречавале су неудате жене да воде радионице, потписују уговоре или слободно сарађују са мушким патронима. Њена зарада би, по закону, припадала мушком старатељу. Препознавши њен таленат, али и ова ограничења, Просперо је тражио мужа који ће јој бити подршка, а не препрека у каријери.
Аутопортрет за спинетом настао је наменски за преговоре о браку са Севером Цапијем, чији ће син Ђован Паоло Цапи касније постати Лавинијин супруг. Иако је размена портрета била уобичајена приликом веридби у елитним круговима, понудити сопствени рад, тј. аутопортрет, било је нешто изузетно. Слика приказује Лавинију као остварену, културну младу жену − скромну и смерну − док истовремено суптилно указује на њено образовање, префињеност и будући потенцијал за зараду. Кроз пажљиво одабране симболе љубави, знања и врлине, уметница гради слику која треба да умири будућу породицу, док истовремено тихо истиче сопствену амбицију и интелект. На крају, њена породица је заиста живела од њеног сликарског рада; Лавинија је подигла једанаесторо деце, док је њен муж преузео улогу њеног агента.
П.С. Ево 10 најпознатијих аутопортрета уметница! Да ли их све препознајете?