Жена запањујућег интелекта и дубоке духовности, Џулија Маргарет Камерон се с лакоћом кретала међу водећим умовима викторијанске Енглеске, убрајајући у свој круг личности попут Тенисона, Хершела, Дарвина, Раскина и Карлајла. Када је добила камеру 1863. године, фотографији није приступила као средству за тачну сличност, већ као средству за изражавање библијских и књижевних идеала – невиности, оданости, мудрости и страсти – које су отелотворили они који су јој били најближи.
На овој фотографији, Камерон приказује Меј Принсеп, усвојену ћерку своје сестре. Дозвољавајући благо кретање и намерно омекшавајући фокус, она слици даје осећај даха и унутрашњег живота. Резултат је мање портрет, а више поетска визија, обликована љубављу и чежњом. Фотографија је инспирисана стиховима из Бајронове Девојке из Атине, написане 1810. године – песме у којој се преплићу жеља, сећање и оданост. Као и Бајронове речи, Камеронина слика не тежи да опише, већ да евоцира, трансформишући модела у живо оличење емоција и идеализоване лепоте.
П.С. Откријте фасцинантне фотографије Џулије Маргарет Камерон − краљице прерафаелитске фотографије!