Евелин де Морган створила је низ дела као одговор на разарања у Првом светском рату, промишљајући о борби између добра и зла. Ова слика је добила наслов по тада новоприхваћеном сигналу за помоћ у Морзеовој азбуци, СОС (који се често тумачи као „спасите наше душе” / save our souls), што је израз који савршено хвата дубљу моралну и духовну хитност у самом средишту ове сцене.
У центру стоји усамљена женска фигура у белом, која представља невиност жртава рата. Смештена на стени усред мора, она пружа руке ка небу, тражећи и физички спас и духовно избављење, док се око ње ломе силовити таласи, а морске змије круже испод ње. У симболичком изражавању Де Морганове, оваква створења често представљају зло и смрт. Ипак, слика се не завршава у очају: у даљини се појављује дуга, нудећи тихо обећање наде и искупљења.
Сама Евелин де Морган се чврсто држала својих духовних уверења. Након њене смрти, на заједничком надгробном споменику ње и њеног супруга урезан је натпис који гласи: „Туга припада само Земљи; живот духа је радост.”
П.С. Завирите у магичну уметност Евелин де Морган, једне од сестара прерафаелита!
П.П.С. Дела Евелин де Морган налазе се и у нашим сетовима разгледница „Уметнице”, који окупљају сликарке из различитих периода историје уметности.