Witold Wojtkiewicz
Током неколико година које је провео у Кракову, Витолд Војткјевич проводио је много времена у дому Станислава и Елизе Парењски. Тамо је упознао и њихове ћерке: Марину, Зофију и Елизу (у породици познату као Лиза). Интелигентне, начитане и помало ексцентричне, сестре су постале слављене музе уметничког миљеа Младе Пољске и остале су овековечене у књижевности и сликарству.
Сама Лиза Парењска била је крхка и немирна личност. Стидљива, осећајна и емотивно нестабилна, одмалена се борила са социјалном анксиозношћу, а алкохол и морфијум почела је да користи као начин да се избори са тиме. Године 1910. удала се за песника Едварда Лешчињског; обоје су били психолошки рањиви и живели су у изолованом, одвојеном свету уметничке сензибилности. Временом је Лиза прешла на теже наркотике, што је продубило њену анксиозност и депресију. Одузела је себи живот када је имала 35. година.
У Портрету Лизе Парењске, Војткјевич открива своју најлиричнију и најосетљивију страну. Овде нема ни трага иронији или гротескном тону који се често срећу у његовим делима из овог периода. Иако је Лиза сматрана најлепшом од сестара, портрет избегава идеализацију. Њено лице − пре интригантно него конвенционално лепо − носи тихи израз меланхолије и промишљања. Њен поглед је окренут од посматрача, чиме избегава контакт очима и сугерише осећај унутрашњег повлачења, као да је потпуно обузета сопственим, скривеним светом.
Осветљење додатно појачава ово расположење: топли сјај лампе са десне стране нежно обасјава њен врат и цвеће у коси, док јој лице остаје делимично у сенци. Пригушену, лиричну атмосферу наглашава и деликатна палета жутих, црвених и наранџастих тонова. Наспрам ових топлих боја истиче се бела хаљина, која светлуца са суптилним примесама ружичасте, плаве и љубичасте. Слободно скицирана позадина и одећа скрећу пажњу на лице модела, које је обликовано лаганим, суптилним потезима четкице. Коса, подигнута високо и украшена ружама, даје шарм и тиху отменост овој осамнаестогодишњој девојци, истичући њену етеричну женственост.
П.С. Млада Пољска била је један од најкреативнијих периода у историји пољске уметности. Упознајте Станислава Виспјањског − генија сецесије из Пољске!