Witold Wojtkiewicz
Дубоко лична и изузетно оригинална, уметност пољског сликара Витолда Војткјевича достигла је зрелост током неколико година које је провео у Кракову почетком 20. века. Тамо је стигао 1904. године како би студирао сликарство на Академији лепих уметности, иако је наставу похађао нередовно. За његов уметнички развој далеко су важнији били живахни културни кругови града. Војткјевич је постао чест гост књижевног и уметничког салона Елизе Парењске, чији је дом био стециште краковске интелектуалне и уметничке елите. Писци, уметници, музичари, лекари и филозофи састајали су се тамо како би дискутовали о најновијим идејама у уметности и књижевности. Парењска је била позната по томе што је подржавала младе таленте, куповала њихова дела и уводила их у културни свет града.
Војткјевич је брзо постао један од њених миљеника. Познат по својој оштрој интелигенцији, суптилном и ироничном смислу за хумор, као и дубоко осетљивој, интроспективној личности, у Парењској је пронашао пажљиву заштитницу и пријатељицу. Проводећи много времена у њеном друштву, на крају је насликао њен портрет као елегантне жене која седи у амбијенту свог салона. Слика је упечатљива по слободном наносу боје − широким мрљама и флуидним потезима из којих фигура постепено израња. Експресивно лице Парењске, уоквирено топлим тоновима црвене и браон боје, преноси и живу интелигенцију и смирену, гостољубиву присутност. Њене продорне тамне очи одмах заокупљају пажњу посматрача.
П.С. Упознајте још једну талентовану сликарку из Кракова из истог доба − ево Олге Бознањске у 10 ремек-дела!