Katarzyna Kobro
Катажина Кобро била је вајарка и теоретичарка уметности, као и једна од најпрогресивнијих и најистакнутијих уметница повезаних са међуратном авангардом у Пољској. Под утицајем конструктивизма, одбацила је концепте естетицизма, индивидуализма и субјективизма; уместо тога, залагала се за апсолутни објективизам форме. Њен главни циљ био је да изгради апстрактно уметничко дело засновано на универзалним и објективним правилима откривеним кроз експериментисање и просторну анализу. Њен вајарски рад сматра се једним од најзначајнијих достигнућа авангардне уметности; сродан делима Казимира Маљевича и Жоржа Вантонгерлоа, он доноси оригинално промишљање о логици компоновања простора, што је могло имати импликације и на архитектуру.
Иза себе је оставила квантитативно релативно мали опус, али од огромног уметничког значаја. Након њене смрти, део њеног стваралаштва морао је бити реконструисан како би се у потпуности уочиле иновативност и смелост њених идеја. Нека дела − углавном она најранија − изгубљена су и позната су само преко фотографских или документарних записа. Мали број њених сачуваних радова углавном се чува у Музеју уметности у Лођу, а данашње дело вам представљамо захваљујући овом фантастичном музеју.
У тексту о концепту просторности у савременом вајарству, објављеном 1929. године (часопис Europa, бр. 2), Катажина Кобро је написала: „...Скулптура није ништа друго до обликовање форме у простору... она је део простора који је окружује... Скулптура улази у простор, а простор заузврат улази у њу... Како се сједињује са простором, нова скулптура би требало да буде његов најкондензованији и најсуштинскији део.” Према мишљењу Коброве, скулптура би, баш као и архитектура, требало да подлеже одговарајућем систему конструкције и универзалном правилу композиције. На тај начин, она би била ближа визији архитектуре будућности. Композиције линија, равни и неопластичних боја формирале су нову стварност засновану на правилима уметности − правилима која управљају јединством ритмова, димензија и подела. Организација простора требало је да проистекне из скулптуре, али би она такође организовала и друге области живота и саму стварност.
П.С. Кобро је веровала да апстракција може преобликовати не само скулптуру, већ и сам доживљај простора. Сличан визионарски приступ може се наћи у делу Група X, Олтарска пала бр. 1 Хилме аф Клинт, које је сада доступно као уметничка репродукција музејског квалитета.
П.П.С. Можете ли да препознате ове вајарке? Тестирајте се у нашем квизу!