1918. године Феликс Валотон почео је да користи израз paysage composé („компоновани пејзаж”) за нову врсту својих радова − пејзаже који нису настали директним посматрањем, већ из сећања и имагинације. Ова слика припада тој серији и означава важан заокрет у његовој уметничкој пракси.
Валотон је пронашао инспирацију у слици Никола Пусена Пејзаж са реком и две фигуре, којој се дивио у Лувру. Како је забележио у свом дневнику, себи је поставио изазов да створи пејзаж „без икакве документације”, ослањајући се само на бледо сећање на Пусенову композицију. Експеримент га је фасцинирао, иако је признао да се осећао ограничено због домета памћења, пишући да му се његов „резервоар форми” чини недовољним.
Преносећи Пусенову класичну структуру, Валотон је распоредио шумовита брда дуж обе стране вијугаве реке, са скупинама кућа које рашчлањују пејзаж. Ипак, уместо да у предњем плану прикаже античког филозофа Диогена и његовог пратиоца, Валотон их је заменио двојицом савремених излетника, суптилно претварајући идеални пејзаж из 17. века у модерну сцену.
П.С. Инспирисани сте пејзажима које су обликовали сећање, машта и емоције? Погледајте наш сет од 50 разгледница „Пејзажи”, који садржи задивљујуће визије природе које су створили неки од највећих уметника у историји. Од класичних панорама до модерних интерпретација, ова колекција слави бесконачне начине на које су уметници хватали лепоту света око нас.
П.П.С. Откријте заносну уметност Феликса Валотона!