Winifred Knights
Винифред Најтс је можда створила само пет значајних слика током 25-годишње каријере, а ипак, у британској уметности међуратних година, готово ништа не личи на њен рад. Ова слика, која приказује језеро Пједилуко, између Рима и Перуђе, једна је од оних ретких преживелих.
До времена када је насликала сцену језера Пједилуко, Најтс је живела у Италији, заокупљена сликарима кватрочента које је обожавала: Мазаћом, Ђотом, „и свим осталим из тог благословеног друштва“. Њихов утицај се овде види свуда. Дрвеће не изгледа толико да расте колико стоји, распоређено са истом намерном мирноћом као и плоча Пјера дела Франческе. Боја је пригушена - прашњавољубичаста, окер, сивозелена − и цела сцена делује као да лебди између визије и параболе.
Међутим, мир слике је варљив. Трећина платна је препуштена равној, тихој води, а три фигуре седе заједно у чамцу, емоционално удаљене једна од друге из разлога које Најтс никада не објашњава. Где иду? Зашто је плодна земља поред језера тако празна од људи? Слика не нуди одговоре.
П.С. Ако волите пејзаже који причају причу, погледајте наш сет од 50 разгледница Пејзажи. Са задивљујућим погледима и атмосферским сценама уметника из различитих периода, ова колекција слави многе начине на које су сликари трансформисали природу у нешто незаборавно.
П.П.С. Ево најлепших слика језера у историји уметности!