Лотос

Током 1890-их година, Казумаса Огава, јапански фотограф, успео је да уради нешто што никоме другом на свету није пошло за руком: да забележи чак 25 различитих тонова на једној штампаној слици, у време када се свуда другде шест до осам боја сматрало крајњом границом.

Огава, рођен 1860. године у једној од последњих самурајских породица у Јапану, већ је до тада проживео несвакидашњи живот − као тинејџер је учио за фотографа, са 17. година отворио је сопствени атеље, а са 22. године отпловио је у Америку на броду USS Swatara, поставши тако први јапански држављанин који је студирао фотографију у иностранству. Када се 1884. године вратио у Токио, са собом није донео само техничко знање. Спојио је западну колотипију (механички процес репродукције слика са стаклених негатива) са традиционалним јапанским техникама ручног бојења, изумевши процес који је назвао хромоколотипија.

Између 1894. и 1896. године, Огава је свој изум усмерио ка цвећу. Радећи у збијеним, изолованим крупним плановима, фотографисао је аутохтоне јапанске цветове. Његов портфолио Љиљани Јапана из 1896. године остаје његово најпознатије дело, представљајући дванаест изузетних примерака љиљана, најпре у црно-белој техници, а затим поново издатих у пуној хромоколотипској боји као део збирке Неко јапанско цвеће.

П.С. Ако вас опчињава лепота цвећа, наш сет од 50 разгледница „Цвеће у уметности” окупља задивљујућа цветна ремек-дела кроз векове и из целог света. Савршене су за слање срдачних поздрава вашим вољенима! :)

П.П.С. Да ли сте љубитељ јапанске уметности? Решите наш квиз и сазнајте!