Carl Spitzweg
На слици Сиромашни песник, Карл Шпицвег – немачки сликар периода бидермајера (епохе у уметности и култури Немачке конфедерације између 1815. и 1848. године) – приказује осиромашеног писца који живи у скученој поткровној соби. Песник лежи на душеку на поду јер не може да приушти прави кревет, док изнад њега виси отворен кишобран који га штити од кише што продире кроз кров. У Шпицвегово време, кишобран је био модеран додатак припадника средње класе и често се појављивао у тадашњим карикатурама. И сам Шпицвег је више пута користио тај мотив, како у три верзије слике Сиромашни песник, тако и на другим делима.
Соба делује хладно, а песник је очигледно превише сиромашан да би користио пећ. Поред ње лежи одбачени рукопис са латинским насловом „Трећи сноп мојих дела”. Могао би да спали своје неуспеле радове како би се угрејао, али их има тако мало да ватра не би дуго трајала. Упркос тешким околностима, он ипак наставља да ради на новој песми. Скоро до краја догорела свећа наговештава да је можда писао током целе ноћи.
Све око њега сведочи о његовој посвећености књижевности. Књиге су нагомилане поред душека, док је на зиду исписан хексаметар – класични метар античке епске поезије – као помоћ при писању. Ипак, Шпицвег свог интелектуалца, који се бори за егзистенцију, приказује са благим хумором. У овом тренутку, песник није потпуно заокупљен стварањем свог ремек-дела: покушава да ухвати буву и згњечи је међу прстима. Тај комични детаљ можда чак алудира на Мефистофелову чувену „Песму о буви” из Гетеовог Фауста.
П.С. Крај октобра се ближи; на неким местима постаје све хладније. Ако желите да угрејете себе (или своје ближње!), погледајте наше чарапе са уметничким мотивима. Топлота је загарантована!
П.П.С. Ако за вас уметност и књижевност иду руку под руку, истражите како је Одисеја инспирисала уметнике током векова.