Целог свог живота, Дега је прво желео да разуме тела испод одећом пре него што их одене. Жене, које је приказивао, често нису биле нарочито грациозне. Оне су пуне незграпности из свакодневног живота. Најчешће су окренуте од нас леђима, тако да њихова лица и идентитети остају тајновити.
Његово интересовање за мотив акта који урања у воду потиче још из његових студентских дана, када је пресликао фигуру човека који се пење преко обале са рељефа Маркантониа Раимондија, по угледу на Микеланђела.
Ово је један од седам пастела на којима је Дега приказао модерну верзију ове теме. Жена, са ногама и рукама несигурно наслоњеним на каду од цинка, снажно манифестује комбинацију физичке незграпности и сензуалности, што је карактеристично за уметников приказ купачица.