Старозаветна Књига пророка Данила описује како је библијски јунак био осуђен да проведе ноћ у јами са лавовима зато што је обожавао Бога, а не персијског краља Дарија. Овде је приказано јутро које је уследило: након што је камен којим је улаз био затворен склоњен, Данило захваљује Богу што је безбедно преживео ноћ. За теологе, слика Данила који излази из пећине симболизовала је Христово васкрсење из гроба.
Рубенс је мајсторски спојио реализам и театралност како би постигао снажан емоционални утисак. Неколико лавова, на пример, гледа право у посматрача, стварајући утисак да гледалац дели исти простор са зверима и да, попут Данила, осећа претњу дивљих предатора. Та непосредност је појачана чињеницом да су звери приказане у природној величини на огромном платну и осликане са уверљивим реализамом. Живописно кретање лавова и изванредно насликана длака резултат су Рубенсовог непосредног посматрања и скица које је правио у краљевском зверињаку у Бриселу. Овој веродостојности доприносе и драматично осветљење и наглашена емоционалност Даниловог молитвеног става.
Обожавам његов став! :D Желим вам миран недељни дан. : )
П.С. Светитељ који је најпознатији по приказима у драматичним позама јесте Себастијан. Није случајно што је постао геј икона. Погледајте овде. <3