Богородица седи на црвеном јастуку извезеном златом. Носи црвену одећу и плави плашт са зеленом поставом; на глави има љубичасти вео са звездом (Stella Maris, древни назив за Богородицу за која се сматра да је звезда водиља). У руци држи бели љиљан, симбол чистоте, док друга рука почива на рамену Детета који седи у њеном крилу. Два анђела музичара, заокупљена и меланхолична, приказана су на дну. У позадини је златна завеса на којој је златни лист угравиран како би имитирао мекоћу и текстуру тканине.
Заноби Строци, верни пратилац Фра Анђелика, био је сликар као и минијатуриста. У овом делу, датираном између 1448. и 1450, уметник је посветио велику пажњу приказивању драгоцених материјала, као што су сјајне тканине и пругасти мермер на бази.
Шармантно, зар не? Представљамо данашњи панел захваљујући Музеју Полди Пецоли у Милану.
П.С. Да ли сте се икад питали зашто бебе на сликама из средњег века изгледају ружније неко стари људи? :D Ево одговора!