Edward Hopper
Мислим да нико није представио самоћу модерног човека као он. Истовремено, његове слике су тако филмске; можда су нам због тога толико блиске. У Јутарњем сунцу, жена по узору на Хоперову супругу, Џо, се равнодушно суочава са сунцем и изгледа изгубљена у мислима. Огољени зид и узвишење собе изнад улице такође сугеришу суморност и самоћу безлично урбаног живота.
Већина Хоперовог раног успеха се може приписати Џо, која је такође била и његов менаџер. Када се пар венчао, 1924. године, обоје су већ били у 40-им годинама. Џо, сликарка и глумица, је била више призната од њега. Године 1923. је била позвана да учествује у групној изложби америчких и европских уметника у бруклинском музеју, где је охрабрила кустосе да такође укључе и рад њеног мужа. Изложба је резултирала првом музејском аквизицијом његовог дела.
Џо је била Хоперов једини женски модел од 1923. до Хоперове смрти, 1967. године, иако он никада није сматрао да су његове слике портери ње, користећи је само као замену за „било коју жену". У време сликања Јутарњег сунца, Џо је имала 69 година, а ипак је приказана у прилично идеализованом, младалачком светлу.
П.С. Овдe се налази нешто више о самоћи у Хоперовој уметности и неколико узбудљивих слика (и овде се налази позната слика Ноћне птице коришћена у доста мимова). ;-)