Мртва природа

Дело Давида Рајкарта II, ретког и донекле загонетног сликара, одражава највише домете прве генерације фламанских сликара мртве природе. Прецизно дефинисање предмета, уздржана палета и пажљиво уравнотежена композиција чврсто га смештају у традицију коју су успоставили уметници попут Озијаса Бирта, Георга Флегела и Кларе Питерс, који су обликовали визуелни језик ране мртве природе у Антверпену и шире. Замишљена као ontbijtje, односно „доручак", композиција спаја елегантан приказ хране и драгоцених предмета с ненаметљивим религиозним значењем. Слаткиши распоређени у облику крста, заједно с хлебом и вином, евоцирају Еухаристију, а алузија на воду и вино призива сећање на чудо у Кани. Овакве мале кабинетске слике биле су намењене пажљивом разгледању колекционара осетљивих на симболику и излагане су уз слике, раритете и финоћарски израђене предмете у образованим грађанским домовима.

Оскудица опуса Рајкартa II делом је последица дуготрајне забуне с његовим оцем, Давидом Рајкартом I, и сином, Давидом Рајкартом III, који су носили исто име. Тек крајем 20. века приписана му је кохерентна група делâ, чиме је његов лични допринос раном развоју фламанске мртве природе коначно изашао на видело.

П.С. Да ли вас привлаче оваква уметничка гозба? Задовољите свој апетит за лепотом уз наш сет од 50 разгледница Храна и пиће − укусан избор мртвих природа и кулинарских ремек-дела, савршен за колекционаре, љубитеље хране и уметности.

П.П.С. Жудите ли за још слаткоће у уметности? Приуштите себи ужитак овог укусног призора са посластицама!