Pierre-Auguste Renoir
У данашњој слици, Пјер-Огист Реноар се враћа композиционој идеји коју је истраживао неколико година раније. Опет стаза са дрвећем формира кичму слике, водећи око ка унутра попут природног пролаза. Али расположење се променило. Тамнији, више земљани тонови ранијих радова уступају место светлијој, блиставијој палети повезаној са Реноаровим потпуно развијеним импресионизмом. Светле зелене и хладне плаве доминирају сценом, оживљене додирима беле боје који сугеришу да сунчева светлост трепери преко лишћа и грана. Једна фигура се креће уском стазом, готово се растварајући у вегетацији; само мали бљескови црвене боје у ногама одвајају особу од околног зеленила.
Као и у многим импресионистичким пејзажима, стаза служи не само као композиционо средство већ и као позив. Она привлачи посматрача у сцену и подстиче тиху идентификацију са усамљеним шетачем. Фигура постаје замена за посматрача, подстичући замишљену шетњу испод дрвећа у топлом летњем дану.
Прелепо, зар не?
П.С. Да ли желите да разумете како су импресионистички уметници распоређивали боју, светлост и облик? Сазнајте све о њиховим композицијама у нашем свеобухватном Мега онлајн курсу Француски импресионизам.
П.П.С. Да ли постоји стил који може боље да ухвати лепоту смењивања годишњих доба од импресионизма? Ево 10 импресионистичких пролећних слика које морате да видите!