Језуити на Акбаровом двору

Ако тражите календаре за нову годину, нудимо вам зидне и стоне календаре DailyArt 2020, које можете погледати у нашој онлајн продавници! : )

Иако није умео да чита ни да пише, могулски цар Акбар био је радознао човек који је уживао у уметничким и интелектуалним активностима. Био је фасциниран религијом и основао је Ибадат Кану (кућу за богослужење) у Фатехпур Сикрију како би одржавао теолошке дискусије. Угостио је вође и учењаке различитих вера како би разговарали о својим учењима. Учио је о пореклу и пракси ислама, хиндуизма, зороастризма, хришћанства и тако даље, и учествовао је у њиховим верским фестивалима. Под Акбаровим покровитељством, основане су школе за хиндусе и муслимане, изграђене су цркве, четири јеванђеља Новог завета и разни санскритски текстови преведени су на персијски језик, а клање стоке је било обесхрабрено како би се поштовала хиндуистичка осећања.

Декрет о непогрешивости из 1579. године прогласио је Акбара муџтахидом, врховним или коначним тумачем верског закона. Ово је надјачало ауторитет мула или исламских свештеника и многи су то осудили као јерес. Убрзо након тога, Акбар је основао сопствену религију познату као Дин-е-Илахи (вера божанског), која је комбиновала елементе хиндуизма и ислама. Сврха Дин-е-Илахија била је да уједини своје религиозно разнолико становништво, иако није добило много обраћеника, нити је преживело Акбарову смрт 1605. године.

Ово уметничко дело је илустрација из Акбарнаме, Акбарове биографије коју је написао један од његових цењених дворјана, Абу'л-Фазл ибн Мубарак. Направио ју је Нар Синг, хиндуистички дворски сликар у Акбаровој служби који је створио многе такве жанровске слике у препознатљивом могулском стилу. На њој су приказани италијански језуитски мисионар, Родолфо Аквавива, и његов персијски преводилац, Франсиско Енрикес, у Ибадат kани у Фатехпур Сикрију. Верује се да је Аквавива погрешно протумачио Акбарову радозналост и ентузијазам у његовим учењима као интересовање за преобраћење у католицизам.

- Маја Тола

P.S. Више о уметничком покровитељству Акбара Великог прочитајте овде!